26.03.2017.

Mehanizam muzicke kutije...

Placem. Prave suze.One suze od krvi i mesa koje su igrom slucaja postale suze, nisu nigde nasle pravo mesto na kome ce se iskazati i zaiskriti. Bezanja su bila konstantna, potpuno prirodna i nisu se suprotstavljala realnosti, nisu je cak ni gledala. Plovila su sama za sebe i gubila se isto tako sama sa sobom. Bezanje koje se izgubi nije bajka, niti fikcija, mora mu se naci ime dostojno svakog prelaza iz sebe u nesto drugo ili u novog sebe. Evo me, stojim na autobuskoj stanici, upravo je stigao autobus. Pobegla sam od zivota sa njim i srecna sam, neverovatan osecaj slican slobodi koji moze da joj bude i otac i majka koliko je veliki i iskusan naspram nje.Uhvatila sam senku ispod ruke i krenuli smo. Senka i ja u juce i sutra istog trenutka. Mozes li to da zamislis da budes u dva vremena u jednoj sekundi i u svakom jednako prisutan, veliki i jak. Ne mozes, znam. Sada nemam ni juce ni sutra ni danas. Kako se zove trenutak u kome se nalazi, ovaj dan koji odmice i zavrsava se pre nego sto je i zeleo da pocne? Jadni dani, umiru svakog dana i zovu se isto, svake nedelje ali nikada nisu isti, i oni su kopije svih dana ikada, jako lose kopije. Sklopila sam oci i pozvala te da svratis ispod kapaka, tu nam niko ne moze nista. Predugo sam cekala, cak se i voda u bojleru potrosila, uzivala sam u hladnoj vodi cekajuci te i smrzla se, a ti nisi dosao. Nemoj mi govoriti kako je vreme da... ne postoji vreme, njega su izmislili oni koje je mrzelo da broje. Ja sam u ovom trenutku i tamo i ovde i sad i posle i pre i zato te molim da mi ne govoris o vremenu, samo dodji, kroz svetlost, kroz sliku ili pesmu, sviraj me mislima, navij mehanizam jer ako ne navijas muzicku kutiju balerina nikada nece plesati.


Fotke







































Happy


POSETE
20698